Klimatske promene su egzistencijalna pretnja. Dezinformacije su egzistencijalna pretnja. Nejednakost je egzistencijalna pretnja. Sledeća pandemija je egzistencijalna pretnja. Demokratija je pod egzistencijalnom pretnjom. Tako glasi mantra savremenog sveta – mantra koja nas, svesno i sistematski, gura do ivice razuma.
Masovna hipnoza strahom
Savremeno društvo neprestano se bombarduje upozorenjima da se suočava sa smrtonosnim pretnjama koje zahtevaju hitnu, bezuslovnu akciju. U tom okruženju, ljudska svest otupljuje. Kada vam kažu da ćete umreti, to je šok. Kada vam kažu da će umreti vaša porodica – to je užas. Ali kada vas uvere da će svi umreti, dolazi do potpune emocionalne otupelosti. U toj nemoći, lakše je manipulisati masama.
U toj tišini preplavljenoj panikom, “spasioci” su već tu. Nude utehu kroz zabavu, lekove i osnovne potrepštine – ali samo pod uslovom poslušnosti. U zamenu za “sigurnost”, traže predaju lične slobode.
Napad na pojedinca
Sve te “pretnje” usmerene su na temelj zapadne civilizacije: primat pojedinca. Kroz propagandu kolektivizma, promoviše se ideja da je grupa važnija od pojedinca, da lična odgovornost i slobodna volja više nisu relevantni. Iz te tačke, zabrana lične autonomije je samo jedan korak dalje.
Lažne egzistencijalne pretnje služe da se uništi koncept lične slobode – da ljudi zaborave da imaju izbor. Društvo se pretvara u umornu masu, paralizovanu konstantnim upozorenjima, u kojoj svaka odluka dolazi iz panike, a ne iz razuma.
Zloupotreba izraza “egzistencijalna pretnja”
Stvarna egzistencijalna pretnja je nešto što preti samom opstanku sistema – globalno, trajno, bez presedana. To nije politička razmirica, nije privremena kriza. Međutim, moćnici i mediji danas koriste izraz “egzistencijalna pretnja” kao oruđe – da uozbilje i najobičniju tvrdnju, znajući da ljudi uglavnom ne znaju pravu definiciju tog termina.
Time se stvara atmosfera u kojoj bilo šta može biti predstavljeno kao sudbonosna pretnja – a istina gubi bitku.
Ko zapravo preti čovečanstvu
Prava pretnja ne dolazi iz prirodnog sveta. Ne dolazi od automobila, hrane, ugljen-dioksida ili respiratornih virusa. Prava pretnja dolazi iz takozvane eterične ekonomije: birokratija, nevladine organizacije, fondacije, akademske strukture, informacione mreže – svi povezani u jedan sistem moći.
Zajedno, oni imaju sposobnost da zaista nametnu globalni, transgeneracijski i terminalni poredak koji briše granice individualnog identiteta.
Društvo bez neuspeha = društvo bez uspeha
Promoviše se ideja društva u kojem niko ne može da pogreši. Ali u društvu bez grešaka, niko ne može ni da uspe – bar ne toliko da ugrozi postojeći poredak. To je suština: prava egzistencijalna pretnja za tu elitu jeste slobodan čovek koji misli, deluje i bira sam.
Njihova demokratija, njihov vazduh, njihova istina
Demokratija koju navodno treba spasiti nije “naša”, već njihova – sistem koji štiti njihove privilegije.
Klimatska pretnja ne ugrožava njihove vile i ograđene bašte, već vaše pravo da putujete i grejete se.
Istina koja je ugrožena nisu činjenice, već njihove laži koje održavaju kulturnu transformaciju.
Jednakost koju brane nije ravnopravnost, već njihova večita nadmoć.
Pandemije? Oni žele pravo da vas zatvore kad god požele – a da to zovu brigom za zdravlje.
Strah kao svakodnevni hleb
Kada je svaki dan nova kriza, kada svakog jutra birate “da li da skačete levo ili desno pred automobil”, postajete biće koje ne razmišlja – već reaguje. To je tačka u kojoj oni koji žele vlast deluju najefikasnije.
Ko će imati korist od sledeće “pretnje”?
Ne znamo kako će izgledati sledeća egzistencijalna pretnja. Ali znamo kome će koristiti. I zato je vreme da prestanemo da reagujemo – i počnemo da razmišljamo.
|
Komentari 0
Objava: 30. 04. 2025 
252 ogleda, 
0 komentara
