Ono što je trebalo da bude vest na prvoj strani, gotovo je potpuno prekriveno ćutanjem glavnih medija: tužba jednog čoveka protiv bivšeg holandskog premijera Marka Rutea i njegovog novog poslodavca, Severnoatlantskog saveza (NATO) u Briselu.
Kako je Ruteov izbor za novog generalnog sekretara NATO-a označio sve veći pritisak Evropske unije za rat sa Rusijom, uz ubrzano pražnjenje penzionih fondova i drugih građanskih sredstava koja se koriste za finansiranje tog rata, ishod ovog suđenja mogao bi imati značajan uticaj na svetsku politiku. Zbog toga je pravi trenutak za pregled dosadašnjeg toka postupka.
Dana 11. septembra 2024. godine, holandski pravni i finansijski stručnjak Karim Ačboun, koga zastupa belgijska advokatska firma ADVOCOM, zatražio je od Holandskog suda u Briselu da odloži imenovanje Rutea za novog generalnog sekretara NATO-a. Rute još nije bio preuzeo funkciju, a Ačboun je želeo da spreči Holanđanina da, pod zastavom NATO-a se pozove na imunitet.
Ačboun tuži Rutea i Holandsku državu u dva odvojena postupka u Holandiji. Postupci bi mogli biti uzaludni, ako Rute uspe da potraži imunitet pre nego što ovi slučajevi budu završeni, kako Ačboun strahuje.
NATO (koga zastupa belgijska firma Xirius) je, kako se činilo, potvrdio Ačbounov strah, pozivajući se na imunitet i obavestivši sud da se neće uključiti u ovaj postupak.
Čini se da je umesto toga Belgijska država (takođe zastupana od strane Xiriusa) zatražila da bude uključena u odbranu, tvrdeći da je, kao domaćin NATO-a, odgovorna za obezbeđivanje optimalnih radnih uslova za organizacije kao što je NATO. Ačboun se usprotivio, navodeći da bi uključivanje Belgije ugrozilo nepristrasnost sudija, jer oni primaju platu od iste te države.
Xirius, u ime NATO-a i Marka Rutea (koji nije bio prisutan), usprotivio se odlaganju preuzimanja nove funkcije, tvrdeći da belgijski sud nema sudsku nadležnost nad NATO-om. Odbrana je tvrdila da Ačbounovo pozivanje na pravo na pošteno suđenje nije relevantno, jer ljudska prava nisu „apsolutna“ prava i da su prava NATO-a superiorna tim pravima.
U emotivnoj izjavi pred belgijskim sudom, Ačboun je pozvao na poštovanje prava na pošteno suđenje, kako je to opisano u članu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR), kao i na osnivača suda, barona Šarla de Monteskjua, oca Triasa Politike. „Ovaj pravosudni postupak je jedini put dostupan građanima koji traže pravdu. Nemamo drugi izlaz“, rekao je Ačboun. „Ako sud koji nosi ime Monteskju neće poštovati pravo građana na pošteno suđenje, ako ljudi koji rade za organizacije kao što je NATO mogu jednostavno zahtevati imunitet od zločina i prestupa, kakvu vrednost onda još ima ‘vladavina prava’ ili ‘ustavna država’?”
U svojoj odluci od 24. septembra, sudija se nije slagao sa NATO-om u vezi sa njegovom jurisdikcijom, ali je odlučio da osnovi Ačbounove tužbe nisu dovoljni.
Na vreme podneta žalba
Po prijemu odluke suda, Ačboun je odmah podneo žalbu, jer je bilo ključno da to učini pre nego što Rute preuzme funkciju. Novi 14. generalni sekretar NATO-a bio je, međutim, instaliran nedelju dana kasnije, 1. oktobra.
Besni zbog žalbe, Xirius je poslao nezadovoljnu reakciju. Dva dana kasnije, 21. oktobra, Ačboun je iznenađujuće objavio na društvenim mrežama da će u svoju žalbu uključiti dokumente koji se odnose na pedofiliju. Za one koji su pratili slučaj, ova na je prvobitno delovala kao „slučajna“, te nije privukla veliku pažnju. Međutim, činilo se da je odjeknula u krugovima moći, jer je Ačboun ubrzo izvestio da se suočava s talasom trolovanja, sajber napada i drugih prepreka u vezi sa svojom inicijativom za crowdfunding.
Pravo na zaplenu Ruteovog stana
Dana 4. novembra, uoči ročišta za žalbu zakazanog za kraj januara 2025. godine, Ruteovi predstavnici ponudili su Ačbounu nagodbu. U zamenu za uplatu od tri miliona evra, Ačboun bi morao da odustane od dva holandska postupka, zauvek ćuti o „Demminku“ i napusti EU. Ačboun je odbio ponudu. Deset dana kasnije, objavio je da je obezbedio pravo da zapleni Ruteov stan u Hagu.
Dosije ‘Demmink’
Otkrivanje uslova nagodbe – koji su potvrdili da Ačboun ima informacije o ‘Demminku’ – značajno je povećalo interes Holanđana za slučaj.
Joris Demmink, generalni sekretar Holandskog ministarstva pravde od 2010. do 2012. godine, bio je jedan od najkontroverznijih i najmoćnijih visokih državnih službenika u Holandiji. Od devedesetih godina, Demminkovo ime se više puta povezivalo sa (navodnim) seksualnim zlostavljanjem maloletnih dečaka, bordelima za dečake i zloupotrebom vlasti, kako u Holandiji, tako i u inostranstvu. Imena mnogih drugih visokih zvaničnika pominju se u vezi sa Demminkom i njegovim navodnim zločinima, koji su sumirani u takozvanom „Rolodex slučaju“. Pokušaji da se procesuiranje Demminka okonča nisu uspeli. Umesto toga, oni koji su se usuđivali da spomenu ovu temu, bili su sami procesuirani, ili ucenjivani.
Iako su holandski alternativni mediji sada aktivno izveštavali o ovom slučaju, glavni mediji, nakon neuspešnih pokušaja da Ačbouna prikažu kao šarlatana, jednostavno su ćutali. Nijedan novinar holandskih glavnih medija nije prisustvovao ročištima. Jedini belgijski novinar koji je došao da izveštava sa prvobitnog ročišta, nije se vratio.
Optužbe za mešanje NATO-a u sudski postupak
Tokom apelacije 20. januara 2025. godine, dogodilo se nešto izuzetno. Sudija Visokog suda je sugerisao da NATO pokušava da utiče na sud, jer je poslao pismo ne samo njemu i njegovom kolegi u nižem sudu, već i predsednicima oba suda, koji zvanično nisu bili uključeni u slučaj.
Odbrana je negirala ovu sugestiju, tvrdeći da je pismo bilo zamišljeno kao ljubazno objašnjenje zašto NATO, zbog svog imuniteta, nije mogao biti strana u postupku. Sudija nije bio ubeđen. Pismo NATO-a trebalo je biti upućeno samo stranama u postupku (tužiocu, odbrani i imenovanom sudiji), kako nalaže običaj. Slanjem pisma njegovim nadređenima i ne upućujući ga tužiocu, sudija je smatrao da je došlo do mešanja.
Ako je sudija smatrao da je njegova nepristrasnost kompromitovana, isto je smatrao i Ačboun. Dva dana nakon ročišta, zatražio je da se slučaj povuče iz Visokog suda i prenese na Kasacioni sud u Briselu. Poštujući Visoki sud i tražeći nepristrasan ishod, smatrao je da slučaj više ne može biti pošteno suđen u Briselu.
Zahtev je prihvaćen 11. marta od strane pet sudija Kasacionog suda, nakon čega su Mark Rute, NATO i sudija Visokog suda pozvani da podnesu svoje izjave, u roku od mesec dana.
Odbrana se prema Ačbounu ponašala sa razumevanjem, izražavajući poštovanje za njegove osnove za povlačenje. Međutim, nisu bili tako blagi prema Visokom sudu, tvrdeći da je sudija pogrešno procenio da je NATO pokušao da manipuliše Visokim sudom.
Za komentar, Ačboun je ukazao da „mešanje“ predstavlja krivično delo. Ako Kasacioni sud zaključi da je NATO (i Mark Rute kao njegov generalni sekretar) zaista pokušao da utiče na Visoki sud, on namerava da prijavi Rutea policiji.
Međutim, izveštaji sugerišu da je NATO pozvao Ačbouna na razgovor o drugoj nagodbi, ali detalji još nisu saopšteni. Kasacioni sud odlučiće o zahtevu za povlačenje slučaja 2. maja.
Holandski postupci
U oba postupka u Holandiji, Ačboun tuži Marka Rutea i Holandsku državu u vezi sa dva skandala za koja su oni na kraju odgovorni:
Žrtva iz Gaze – ilegalna isporuka vojnih delova Izraelu
U jednom postupku, Ačboun zastupa interese porodice 37-godišnje žene, koja je poginula u izraelskom napadu u Gazi. Ačboun tvrdi da su zbog ilegalnih isporuka oružja Izraelu (kao što su delovi za F-35) Holandska država i Rute (kao bivši premijer) odgovorni za njenu smrt. Sudija nižeg suda odbacio je slučaj u januaru 2025. godine, bez zakazivanja ročišta. Ačboun je uložio žalbu; datum za ročište još nije zakazan.
Skandal sa dečjim naknadama
U drugom slučaju, Ačboun zastupa četrdeset žrtava (čiji broj i dalje raste) poznatog holandskog skandala sa dečjim naknadama („Toeslagenaffaire“) koji se desio od oko 2003. do 2019. godine. Greške, nesavesno ponašanje, okrutne politike i rešenja vezana za Holandski poreski sistem rezultirale su uništenim životima desetina hiljada ljudi. Mnogi roditelji su izgubili domove, poslove i/ili decu zbog toga – lične katastrofe koje je malo koji odnos mogao da izdrži. Čak i danas, nisu svi roditelji koji su izgubili svoju decu, ponovo ujedinjeni sa njima. Takođe, povraćaji još nisu završeni.
Dana 14. aprila, održano je saslušanje u vezi sa povlačenjem u postupku sa dečjim naknadama na sudu u Hagu. Ačbounov advokat je tvrdio da je gubitak poverenja u sudiju nastao zbog toga što slučaj više nije bio prikazan u njegovom online pregledu (novom dnevniku), što je izazvalo situaciju da njegov klijent nesvesno promaši rok za podnošenje dokumenata.
|
Komentari 0
Objava: 25. 04. 2025 
132 ogleda, 
0 komentara
