|
| 12. 03. 2025 |
  |
Zamislite talase ukrajinskih Tiktokera i devojaka iz noćnih klubova koji su pokošeni dronovima, sa otkinutim rukama i nogama, dok bojna polja prekrivaju ženski leševi koliko god pogled seže. U „rodno ravnopravnom“ svetu, ovo bi bila brutalna i zastrašujuća realnost rata u Ukrajini. Nažalost, to je stvarnost koju muškarci svakodnevno proživlju.
Žene su kroz istoriju imale mnogo razloga za nezadovoljstvo – od manje plate za isti posao do prava glasa koje su dobile tek u 20. veku. Međutim, sve to bledi u poređenju sa obaveznim regrutovanjem, starim koliko i samo ljudsko društvo.
Muškarci su vekovima bili prinuđeni da uzmu koplje ili pušku, pod pretnjom zatvora, pogubljenja ili mučenja. Na bojnom polju umirali su užasnom smrću, dok su žene po pravilu bile pošteđene.
Rodna ravnopravnost ne sme stati pred frontom
Kako žene širom sveta traže jednakost u pravima, bilo da se radi o plati, pravima glasa ili pristupu obrazovanju, interesantno je primetiti da su mnogo manje zainteresovane za „negativne“ strane te jednakosti – kao što je odlazak u rat.
Ovo pitanje sada se otvara u nemačkoj javnosti, dok nova vlada CDU-SPD razmatra mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka.
Ako Nemačka ponovo uvede regrutaciju, onda žene moraju biti mobilisane jednako kao i muškarci – ne samo u administraciji, medicini i logistici, već i u prvim borbenim redovima.
Ovu tezu podržava i nemačka novinarka Marie-Luise Goldmann, koja piše:
„Ko god priča o povratku vojne obaveze, ne može da ignoriše rodnu ravnopravnost. Ako se muškarci šalju na front, zašto bi žene bile pošteđene? Izuzimanje žena nije fer.“
Goldman ističe da u Norveškoj žene već moraju u vojsku, dok u zemljama poput Kube, Bolivije i Eritreje između polova nema nikakve razlike kada je reč o obaveznom služenju vojske.
Izrael je primer „ravnopravnosti“ koja to nije – iako žene u teoriji služe vojsku, u stvarnosti manje od 4% njih završava u borbenim jedinicama. Velika većina raspoređena je na administrativne i logističke zadatke, dok muškarci umiru na frontu.
Ako žene žele pravu jednakost, neka počnu od bojišta.
EU „ratne liderke“ vode bitke iz udobnih kancelarija
Pitanje regrutacije žena posebno je važno dok evropski mediji slave „ratne liderke“ koje podržavaju vojnu eskalaciju u Ukrajini.
Njujork Post je objavio članak pod naslovom „Upoznajte hrabre žene koje se suprotstavljaju Putinu“, u kojem veličaju nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, finsku premijerku Sanu Marin i estonsku premijerku Kaju Kalas.
Ove žene, naravno, nikada neće podići oružje. One pozivaju na rat iz bezbednosti Brisela, Berlina i Helsinkija, hiljadama kilometara daleko od rovova u Bahmutu i Avdejevki.
Da li neka od njih može da navede ime ijednog vojnika koji je izgubio život zbog politike koju zagovaraju?
Berbok je jedna od najglasnijih zagovornica slanja teškog naoružanja Ukrajini, ali je nikada nećete videti u panciru na frontu. Svi koji veruju u jednakost moraju pitati ove žene kada će one same stati u prve redove.
Privilegija žena u ratu postaje sve ekstremnija
Ako išta, „ženska privilegija“ u ratu nikada nije bila veća – a rat u Ukrajini to najbolje pokazuje.
Žene su oslobođene regrutacije, dok se muškarci vuku sa ulica i prisilno šalju u rovove.
Ženama je bilo dozvoljeno da beže, dok muškarci nisu smeli napustiti zemlju.
Mnoge su iskoristile priliku da se presele u Zapadnu Evropu, dok su njihovi muževi i braća ginuli.
Umesto da pomažu zemlji u ratu, neke se bave „BDSM umetnošću“ i snimaju sadržaje za društvene mreže.
Nekada je otac, brat i sin išao u rat, dok su žene ostajale kod kuće da čuvaju dom i porodicu. Taj model je danas uništen.
Ali ako više ne postoji tradicionalna podela uloga, onda se nema više šta ni braniti.
Zašto bi muškarci prihvatali „jednakost“ u kojoj su oni jedini regrutovani, jedini ranni i jedini umiru?
Ako se žene bore za ista prava, onda je vreme da preuzmu i iste obaveze.
U suprotnom, prestanimo sa iluzijom da živimo u „rodno ravnopravnom“ društvu.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 12. 03. 2025 
225 ogleda, 
0 komentara
